Културно-уметничко друштво "Петровска дружина" Бачки Петровац
Културно-уметничко друштво, које делује под именом Петровска дружина, постоји у Бачком Петровцу од 2001. Међутим, ово друштво, као установа са важном мисијом у нашим насељима, није основано поменуте године, већ је тада преименовано, а његова активност наставља да се развија на темељима претходног удружења. Прави почеци овог културног организовања и облика деловања сежу до краја 19. века.
1891. године и Петровчани почели организовано да се састају са циљем да оснују певачку групу. Међутим, званична дозвола за оснивање Петровског спевокола издата је тек 1901. године, када су власти одобриле статут удружења. За то време чланови су активно учествовали у креирању програма. У почетку су певали само мушкарци, углавном црквене песме. Касније су почели и да организују позоришне представе. До 1905. увежбавали су два до пет представа годишње. Спевокол сада највише времена посвећује позоришту и тако је тридесетих година певање доспело у кризу. Постепено се ситуација поправљала, а временом је основан и дечији певачки клуб. По завршетку Другог светског рата поново је васкрсао, али је њена делатност постепено замрла.
Удружење словачких ђака (1922 – 1941) било је друго најактивније удружење које је деловало у међуратном периоду. Био је то само један од многих клубова који су функционисали у оквиру гимназије. Углавном су се бавили позоришним представама. У почетку су свирали мање захтевна дела, али су постепено бирали све сложенија дела, чак су и увежбавали представе на српском језику. Редовно су организовали Светосавску забаву, њен културни садржај чиниле су песме, књижевни бендови, музика и, наравно, позоришне представе. Удружење словачких ђака представило је своје активности и ван села, обилазећи скоро свако насеље у Војводству насељено Словацима.
Оснивањем Матице словенске у Југославији (1932. године) створена је институција која је почела да систематичније води, између осталог, и културни живот словачке мањине. Одређено је седам области којима је требало да се посвети: народној просвети, народној економији, књижевности, позоришту, музици, етнографији и историји. Један од главних догађаја матричне делатности било је организовање првог позоришног такмичења под називом "Диваделне заводи". Између осталог, њен циљ је био подизање нивоа позоришних представа и подстицање постављања вреднијих и захтевнијих дела. Будући да је интересовање за позориште било велико и да су га играли волонтери у скоро сваком удружењу, било је све више разлога за стварање посебне позоришне установе. И тако је 1948. године, на иницијативу Матице словенске у Петровцу, основано Словачко централно добровољачко позориште. Занимљиво је да су се у позоришту педесетих година 20. века практиковале и фолклорне игре. Ово је касније напуштено и позориште се постепено мења у волонтерско, полупрофесионално, а касније у професионално. Од тада позориште иде својим путем, а у удружењима има више простора за реализацију у другим областима.
1948. године престаје делатност Матице словачке у Југославији. Празнину насталу њеним пропашћу исте године попунило је новоосновано Културно-просветно друштво Лудовита Штур у Петровцу. После тешког старта, не баш функционална управа успела је да постигне позитивне резултате. На тадашњој окружној смотри омладине 1950. године учествовало је више од 40 фолклорних група, а победник је била фолклорна група Културно-просветног друштва Л. Штура заједно са фолклорном групом Учитељске школе. Међутим, наредних година активност удружења је престала. Његови чланови су покушали да обнове своје активности под именом Петровскы спевокол, али нису успели.
Још једно тело основано након распуштања удружења Л. Штура је била културно-уметничко друштво Јана Марчока (1953 – 1970). То је било омладинско удружење, већина нових чланова му се придружила одмах по завршетку основне школе. Удружење је успешно од прве године свог оснивања. Његова делатност је углавном била усмерена на музички и плесни фолклор. Организовали су забаве, забаве, целовечерње програме, наступали на прославама свих празника: Дана Републике, Дана ослобођења, Празника рада, разних јубилеја итд. Културно-уметнички програми које су припремали њени чланови били су богати, сваке године организована су најмање два концерта на којима су наступали радио певачи, трудили су се да обогате домаћи културни живот наступима квалитетних удружења из других средина, а и сами често хостед. Али крајем шездесетих, чланови удружења су почели да се деле у два табора. У дому културе радила је музичка школа, певачке и плесне групе, а други део се преселио на Месну конференцију младих, а учествовао је и у манифестацијама у културном животу. Због тога је 1970. године нестало културно-уметничко друштво Јана Марчока.
У оквиру Дома културе продуктивне су биле плесне групе (фолклорне и ритмичке), другарски народни оркестар, као и девојачка певачка група. Под руководством Јана Дурице, девојачки октет снимио је преко две стотине песама у студију новосадског радија, дајући значајан допринос фонотеци словачких (углавном петровских) народних песама.
Године 1964. прослава двадесетогодишњице од оснивања КСИВ. Војвођанска ударна словачка бригада (ВУСБ). Овом приликом је основан хор, који је редовно учествовао на разним културним манифестацијама и фестивалима. Са хором КСИВ. ВУСБ, Јан Дурица и Јан Јашо радили су као уметнички директори. Чланови овог хора чинили су језгро новог друштва, које је основано 1984. Културно-уметничко друштво Бранова дружина је статутом одредило да ће се бавити фолклором, певањем, музиком и књижевношћу. Председништво су преузели Павел Мучаји и Андреј Мелег. Иза успешних година рада у удружењу стајали су кореограф Јан Павлов-Хуци, а касније и професор физичког васпитања Штефан Частвен. Са певачким групама су радиле професорке музике Анна МедвеЂова и Мариена Кривакова-Станковићова. Деведесетих година 20. века на просторима бивше Југославије живот није био лак, а из егзистенцијалних разлога Бранова породица је одлучила да промени име у име компаније-спонзора.
И тако од 1993. године овде делује културно-уметничко друштво Словенска спорителна. Постепено је добио и собе за своје активности. Промене су се десиле иу његовој организационој структури. Поред Штефана Частвена, као кореографи су радили Татиана Кривакова-Амиџићова, Р. Червенска и делимично Јан Ковач. Вођа оркестра био је виртуоз на хармоници Ондреј Магловски из Кулпина, који је такође увежбавао певачке групе. Удружење је било успешно у свим компонентама и свим старосним категоријама. Мирослав Шпроцх је био председник у овом периоду процвата активности удружења. Године 1996. из традиције гајења хмеља у Петровцу, која се успешно организује до данас, родила се идеја о организовању манифестације под називом Дани хмеља и пива. Прекид сарадње удружења и спонзора 2001. године значио је и још једну промену имена. Од предложених варијанти (Петровец, Словенскы спевокол, Петровчан) усвојен је предлог Петровске дружине.
https://www.facebook.com/kus.petrovskadruzina.92
https://www.instagram.com/kuspetrovskadruzina/
