Признање за животно дело - ЗЛАТНА НОТА 2025. год - ИВАН САБО
ЗЛАТНА НОТА признања за животно дело, за трајни допринос неговању и одрживом развоју традиционалног музичког наслеђа у домену извођачке уметности.
Иван Сабо
Рођен је у Футогу 1949. годин. Основну и средњу школу, као и факултет, завршио је у Новом Саду, где живи и ради од 1961.године.
Преко 40 година је радио као професор у Саобраћајној школи „Пинки”.
Професор Иван Сабо је један од највећих стручњака који има тренутно музичка сцена, а посебно тамбурашка музичка сцена данас. Педагог, који је одржао на десетине стручних семинара, створио и извео на пут на десетине врхунских тамбураша. Расписао је на стотине музичких аранжмана. Први контакт са музиком је био преко очеве виолине коју су касније свирали и његова ћерка и син. У Футогу је живео поред цркве где су се као деца играли, а викендом слушали оркестре који су свирали сватовима када су излазили са венчања. Најчешће су то били тамбураши са виолином, а Иван је, како каже, био поносан што и он има виолину. Преласком у Нови Сад упознао је и другу врсту музике. Преко распуста, за једно лето је научио да свира гитару. Основао је и рок-групу, са којом је свирао на игранкама. Први пут је засвирао тамбуру, када се уписао на факултет, у АКУД „Соња Маринковић”. Тада је Тамбурашки оркестар водио Исидор Хаднађев. У Народном оркестру, који је водио проф. Илија Врсајков, је свирао контрабас, тамбурашко чело, гитару, виолончело и шта год је затребало. Професор Врсајков га је наговорио да се упише у музичку школу „Исидор Бајић”. Пошто је већ имао 18 година могао је да се упише само за контрабас, који је већ знао да свира. Био је у класи професора Тодора Петроње.
Поседује око 30 инструмената од којих све помало зна да свира, а специјалност су му тамбуре.
Објавио је два тамбурашка лексикона са преко 40 тамбурашких аражмана. Радио је бројне музичке аранжмане за кореографске поставке. Његове аранжмане изводе најпознатији музички састави у земљи и иностранству. Водио је Женску групу певача, Народни оркестар и Тамбурашки оркестар у АКУД „Соња Маринковић“. Од 1998. год. до данас ради са Тамбурашким оркестром Вила. Водио је и оркестре у Културно уметничким друштвима Футогу, Каћу, Степановићеву, Бегечу и Равном селу. Оркестри, са којима је радио, су освајали награде на многим фестивалима у земљи и иностранству. Добио је две награде Новосадског Универзитета, награду за најбољи аранжман и награду Петар Коњовић за праизведбу његове композиције „Бачки рондо”. Носилац је бројних награда и признања, а од ове године и Златне ноте највишег признања Савеза.
Иван Сабо
Рођен је у Футогу 1949. годин. Основну и средњу школу, као и факултет, завршио је у Новом Саду, где живи и ради од 1961.године.
Преко 40 година је радио као професор у Саобраћајној школи „Пинки”.
Професор Иван Сабо је један од највећих стручњака који има тренутно музичка сцена, а посебно тамбурашка музичка сцена данас. Педагог, који је одржао на десетине стручних семинара, створио и извео на пут на десетине врхунских тамбураша. Расписао је на стотине музичких аранжмана. Први контакт са музиком је био преко очеве виолине коју су касније свирали и његова ћерка и син. У Футогу је живео поред цркве где су се као деца играли, а викендом слушали оркестре који су свирали сватовима када су излазили са венчања. Најчешће су то били тамбураши са виолином, а Иван је, како каже, био поносан што и он има виолину. Преласком у Нови Сад упознао је и другу врсту музике. Преко распуста, за једно лето је научио да свира гитару. Основао је и рок-групу, са којом је свирао на игранкама. Први пут је засвирао тамбуру, када се уписао на факултет, у АКУД „Соња Маринковић”. Тада је Тамбурашки оркестар водио Исидор Хаднађев. У Народном оркестру, који је водио проф. Илија Врсајков, је свирао контрабас, тамбурашко чело, гитару, виолончело и шта год је затребало. Професор Врсајков га је наговорио да се упише у музичку школу „Исидор Бајић”. Пошто је већ имао 18 година могао је да се упише само за контрабас, који је већ знао да свира. Био је у класи професора Тодора Петроње.
Поседује око 30 инструмената од којих све помало зна да свира, а специјалност су му тамбуре.
Објавио је два тамбурашка лексикона са преко 40 тамбурашких аражмана. Радио је бројне музичке аранжмане за кореографске поставке. Његове аранжмане изводе најпознатији музички састави у земљи и иностранству. Водио је Женску групу певача, Народни оркестар и Тамбурашки оркестар у АКУД „Соња Маринковић“. Од 1998. год. до данас ради са Тамбурашким оркестром Вила. Водио је и оркестре у Културно уметничким друштвима Футогу, Каћу, Степановићеву, Бегечу и Равном селу. Оркестри, са којима је радио, су освајали награде на многим фестивалима у земљи и иностранству. Добио је две награде Новосадског Универзитета, награду за најбољи аранжман и награду Петар Коњовић за праизведбу његове композиције „Бачки рондо”. Носилац је бројних награда и признања, а од ове године и Златне ноте највишег признања Савеза.