ЗЛАТНА СТРУНА 2022. год - БОШКО Н. ВУЈАЧИЋ
Бошко Н. Вујачић
Рођен је 1947. године. Певањем уз гусле је почео да се бави још у детињству, да би то временом постала једна од кључних животних окупација. Квалитет његове извођачке уметности оцењен је чак у пет наврата од стране стручног жирија као најбољи у конкуренцији гуслара Југославије. Носилац је звања „народни гуслар” Савеза гуслара Југославије (сада: Савеза српских гуслара). Његова извођења великог броја народних епских песама и текстова најзначајнијих епских песника нашег доба забележена су на различитим носачима звука, грамофонским плочама, касетама и компакт-дисковима. Као признати народни уметник представљао је Југославију на више значајних фестивала традиционалне музике (Француска 1974; САД 1976).
Осим као извођач, допринос очувању гусларске традиције дао је и као наставник у Музичкој школи „Мокрањац”, где је био ангажован од оснивања до 2011. године.
Објавио је две књиге песама: Завјет (2010) и На крилима слободе (2015).
Добитник је бројних признања за ангажовање на промовисању гусларске умјетности, а од посебног значаја су одликовање „Златни лик Петра Другог Петровића Његоша” Православне Митрополије црногорско-приморске (2013) и „Вукова награда” Културно-просветне заједнице Србије.
Бошко Вујачић је подржао номинацију певања уз гусле за упис на Листу нематеријалног културног наслеђа (НКН) Србије (2012), а потом и номинацију за упис овог елемента на Репрезентативну листу НКН човечанства УНЕСКО-а (2018). Сарађивао је на више пројеката најзначајнијих националних научно-истраживачких организација, попут Музиколошког института САНУ, Института за књижевности и уметност и других, као и пројеката Савеза гуслара Србије, које је подржало Министарство културе и информисања РС.
Извођење епских песама Бошка Вујачића препознаје се као деловање на промовисању система вредности у којима су „чојство и јунаштво” могући квалитети различитих сфера свакодневног живота. Брижљиво је неговао репертоар којим су доминирале традиционалне народне песме, а свест коју је показао у односу на музичке карактеристике репрезентовања епике превагнула је у односу на комерцијалну афективност. Тако је успео да сачува етос традиционалног стила и да своје вокалне способности стави у службу привлачности текста који дочарава. Форма и садржај су у његовом случају били садејствена васпитна и образовна средства. Није случајно што су се бројни млади људи за епику заинтересовали управо на основу његових извођења.
Посматрано из етномузиколошке перспективе, гуслар Бошко Вујачић је јединствена фигура на пољу музичке културе и својим ангажовањем и резултатима заслужује признање за врхунски допринос националној култури. Имајући то у виду, задовољство ми је да као етномузиколог-експерт за српску епску традицију испред Музиколошког института САНУ – институције надлежне за надзор очувања Певања уз гусле, предложим гуслара Бошка Вујачића за награду „Златна струна” за 2022. годину.
др Данка Лајић-Михајловић
Рођен је 1947. године. Певањем уз гусле је почео да се бави још у детињству, да би то временом постала једна од кључних животних окупација. Квалитет његове извођачке уметности оцењен је чак у пет наврата од стране стручног жирија као најбољи у конкуренцији гуслара Југославије. Носилац је звања „народни гуслар” Савеза гуслара Југославије (сада: Савеза српских гуслара). Његова извођења великог броја народних епских песама и текстова најзначајнијих епских песника нашег доба забележена су на различитим носачима звука, грамофонским плочама, касетама и компакт-дисковима. Као признати народни уметник представљао је Југославију на више значајних фестивала традиционалне музике (Француска 1974; САД 1976).
Осим као извођач, допринос очувању гусларске традиције дао је и као наставник у Музичкој школи „Мокрањац”, где је био ангажован од оснивања до 2011. године.
Објавио је две књиге песама: Завјет (2010) и На крилима слободе (2015).
Добитник је бројних признања за ангажовање на промовисању гусларске умјетности, а од посебног значаја су одликовање „Златни лик Петра Другог Петровића Његоша” Православне Митрополије црногорско-приморске (2013) и „Вукова награда” Културно-просветне заједнице Србије.
Бошко Вујачић је подржао номинацију певања уз гусле за упис на Листу нематеријалног културног наслеђа (НКН) Србије (2012), а потом и номинацију за упис овог елемента на Репрезентативну листу НКН човечанства УНЕСКО-а (2018). Сарађивао је на више пројеката најзначајнијих националних научно-истраживачких организација, попут Музиколошког института САНУ, Института за књижевности и уметност и других, као и пројеката Савеза гуслара Србије, које је подржало Министарство културе и информисања РС.
Извођење епских песама Бошка Вујачића препознаје се као деловање на промовисању система вредности у којима су „чојство и јунаштво” могући квалитети различитих сфера свакодневног живота. Брижљиво је неговао репертоар којим су доминирале традиционалне народне песме, а свест коју је показао у односу на музичке карактеристике репрезентовања епике превагнула је у односу на комерцијалну афективност. Тако је успео да сачува етос традиционалног стила и да своје вокалне способности стави у службу привлачности текста који дочарава. Форма и садржај су у његовом случају били садејствена васпитна и образовна средства. Није случајно што су се бројни млади људи за епику заинтересовали управо на основу његових извођења.
Посматрано из етномузиколошке перспективе, гуслар Бошко Вујачић је јединствена фигура на пољу музичке културе и својим ангажовањем и резултатима заслужује признање за врхунски допринос националној култури. Имајући то у виду, задовољство ми је да као етномузиколог-експерт за српску епску традицију испред Музиколошког института САНУ – институције надлежне за надзор очувања Певања уз гусле, предложим гуслара Бошка Вујачића за награду „Златна струна” за 2022. годину.
др Данка Лајић-Михајловић