Сусрет ансамбала Вила из Приједора и Новог Сада: Све што је вредно је непролазно
ВЕЧЕ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ две “ВИЛЕ” у Културној станици “Барка” на ободу града, било је центар јединственог културног догађаја у време првомајских празника. Овај догађај инициран је годину дана након посете Српског културно-уметничког друштва “Железничар” - Ансамбла “ВИЛА” из Новог Сада, Свечаној академији Српског пјевачког друштва "Вила" у поткозарачком граду Приједору, поводом обележевања 140 година његовог постојања, односно организованог хорског певања у овом граду. Српско пјевачко друштво "Вила", Приједор, једно од најстаријих културних удружења у регији, основано давне 1892., које је “прекидало рад само у време ратова и у време неких других иделогиија”, које негује духовну и традиционалну музику, има кључну улогу у очувању српске културе и традиције хорског духовног појања.
С друге стране Ансамбл “Вила”, део је најстаријег културно-уметничког друштва “Железничар” у Новом Саду, основаног 1934., најстаријег у Српској Атини. Реч је о два Титана, која су сачувала, однеговала, унапредила световну народну и духовну музика генерацијама и попут светионика стало на раскршћу простора и времена.
- Драго ми је што смо исти народ и што носимо исто име ВИЛА, што нас само Дрина дели. Драго ми је што смо овде и хвала на великом признању наступа и дарова, које, искрено, нисмо очекивали. Дошли смо само да се дружимо и као и прошле године на позив Српског културно-уметничког друштва “Железничар”, Анамблу “ВИЛА” да обележимо 140 година трајања “ВИЛЕ” из Приједора. Свакако је у том трајању било прекида, да би од 2000-те године “ВИЛА” била обновљена и од тада активно делује. Од када сам презео улогу председника “Виле” чланство је прилично обновљено и броји 38-40 активних певача. Саставни део функционисања друштва је света литургија - темељ сваке духовности, па и ове наше, попут прве “Вила” која је радила, делова уз цркву и са црквом, што чинимо и ми, како на литургијама, тако и посвећењима - подсетио је протојереј Драган Хрваћанин, председник Српског пјевачког друштва “ВИЛА” Приједор, поводом одржаног концерта.
Сада већ пријатељи у вери и духу, заснованој на заједничким религијским уверењима, вредностима и љубави према Богу, био је повод да се размене дарови: гости су домаћине даровали Минографију, “прву књигу која говори о култури града Приједора”, о “Вили” зачетнику културе града, после чега је основано и позориште, драмске секције и хорови који постоје до данас, као и ДВД објављен поводом јубилеја. Ансамбл “Вила” Нови Сад који баштини традицију од 1934. године, познат је по неговању духовне и народне музике, наступа на великим концертима у земљи и диљем света. Протојереј Драган Хрваћанин је овом приликом од Милорада Лонића, уметничког директора Ансамбла “Вила”, Нови Сад, руководиоца првог ансамбла, примио је признање за 140 година трајања овог друштва, “истрајност и љубав према српском нематеријалном наслеђу”, који је примајући награду испред хора нагласио да је друштво током свог постојања “вјерно представљало цркву и град Приједор”. Две ВИЛЕ су прошле године имале част да се упознају, ове године осим концерта одржали су литуригију у цркви Свете Петке у Петроварадину уз присуство његовог превасвештенсва митрополита Василија Сремског. Након тога домаћини су са гостима обишли Петроварадинску тврђаву, Саборну цркву у Новом Саду, посетилли Сремске Карловце и манастир Велику Ремету.
- ВЕЧЕ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ је било вече регионалног повезивања. Дани Републике Српске у Републици Србији, као наставак Дана Србије у Републици Српској требало би да су учесталији, као и овакви концерти и приредбе са заједниким именитељем да схватимо да припадамо истом културном простору (укључујући Мађаре, Румуне…), без обзира на језичке и све друге разлике, јет то је начин схватања простора, опхођења, вредновања културних образаца – казао је Милорад Лонић. Он је нагласио да се овом приликом Ансамбл “Вила” представио Хором 50+, који након две године рада својим квалитетом истакао “ванредним дометима у извођењу традиционалне песме, која има изузетну енергију и толико је експицитна да не може да никога остави равнонодушним.
У традицији Срба ВИЛЕ су митолошка бића натприродне лепоте, обдарена чаробним моћима. Чувари су шума, вода, планина, где најчешће бораве. Заштитнице су (посестрине) јунака, али и опасне према онима које их увреде. Баве се исцељењем биљем и водом, предвиђањем судбине… У српској традицији дубоко је укорењено веровање о њиховом постојању. С друге стране, латинска изрека: Номен ест омен - у значењу "име је знак", "име је знамење” указује на чињеницу да име/назив осликава кључне особине, карактер особе (у овом случају друштва) која то име носи, упућујући на дубоку везу између појма и материјализације истог, односно апстрактног процеса превођења идеје (мисли, концепта) у конкретан облик или стварност, што је у недвосмилено у случају ВИЛА из Приједора и Новог Сада.
Михаило Берчек
https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=12596%3Asusret-ansambala-vila-iz-prijedora-i-novog-sada-sve-to-je-vredno-je-neprolazno-&catid=320%3Amanastiri&Itemid=563&fbclid=IwY2xjawRpCgJleHRuA2FlbQIxMABicmlkETFwd3dkYU8wb21PWUNpZGdqc3J0YwZhcHBfaWQQMjIyMDM5MTc4ODIwMDg5MgABHtOEHgzxWRFZSNVzn8n2Cv2IUWRIHqw-Vyb62wxTtMbizJvByaxuz9iq5-ZL_aem_eYsuSp3dLrc9GeMPmn1tTQ
С друге стране Ансамбл “Вила”, део је најстаријег културно-уметничког друштва “Железничар” у Новом Саду, основаног 1934., најстаријег у Српској Атини. Реч је о два Титана, која су сачувала, однеговала, унапредила световну народну и духовну музика генерацијама и попут светионика стало на раскршћу простора и времена.
- Драго ми је што смо исти народ и што носимо исто име ВИЛА, што нас само Дрина дели. Драго ми је што смо овде и хвала на великом признању наступа и дарова, које, искрено, нисмо очекивали. Дошли смо само да се дружимо и као и прошле године на позив Српског културно-уметничког друштва “Железничар”, Анамблу “ВИЛА” да обележимо 140 година трајања “ВИЛЕ” из Приједора. Свакако је у том трајању било прекида, да би од 2000-те године “ВИЛА” била обновљена и од тада активно делује. Од када сам презео улогу председника “Виле” чланство је прилично обновљено и броји 38-40 активних певача. Саставни део функционисања друштва је света литургија - темељ сваке духовности, па и ове наше, попут прве “Вила” која је радила, делова уз цркву и са црквом, што чинимо и ми, како на литургијама, тако и посвећењима - подсетио је протојереј Драган Хрваћанин, председник Српског пјевачког друштва “ВИЛА” Приједор, поводом одржаног концерта.
Сада већ пријатељи у вери и духу, заснованој на заједничким религијским уверењима, вредностима и љубави према Богу, био је повод да се размене дарови: гости су домаћине даровали Минографију, “прву књигу која говори о култури града Приједора”, о “Вили” зачетнику културе града, после чега је основано и позориште, драмске секције и хорови који постоје до данас, као и ДВД објављен поводом јубилеја. Ансамбл “Вила” Нови Сад који баштини традицију од 1934. године, познат је по неговању духовне и народне музике, наступа на великим концертима у земљи и диљем света. Протојереј Драган Хрваћанин је овом приликом од Милорада Лонића, уметничког директора Ансамбла “Вила”, Нови Сад, руководиоца првог ансамбла, примио је признање за 140 година трајања овог друштва, “истрајност и љубав према српском нематеријалном наслеђу”, који је примајући награду испред хора нагласио да је друштво током свог постојања “вјерно представљало цркву и град Приједор”. Две ВИЛЕ су прошле године имале част да се упознају, ове године осим концерта одржали су литуригију у цркви Свете Петке у Петроварадину уз присуство његовог превасвештенсва митрополита Василија Сремског. Након тога домаћини су са гостима обишли Петроварадинску тврђаву, Саборну цркву у Новом Саду, посетилли Сремске Карловце и манастир Велику Ремету.
- ВЕЧЕ ДУХОВНЕ МУЗИКЕ је било вече регионалног повезивања. Дани Републике Српске у Републици Србији, као наставак Дана Србије у Републици Српској требало би да су учесталији, као и овакви концерти и приредбе са заједниким именитељем да схватимо да припадамо истом културном простору (укључујући Мађаре, Румуне…), без обзира на језичке и све друге разлике, јет то је начин схватања простора, опхођења, вредновања културних образаца – казао је Милорад Лонић. Он је нагласио да се овом приликом Ансамбл “Вила” представио Хором 50+, који након две године рада својим квалитетом истакао “ванредним дометима у извођењу традиционалне песме, која има изузетну енергију и толико је експицитна да не може да никога остави равнонодушним.
У традицији Срба ВИЛЕ су митолошка бића натприродне лепоте, обдарена чаробним моћима. Чувари су шума, вода, планина, где најчешће бораве. Заштитнице су (посестрине) јунака, али и опасне према онима које их увреде. Баве се исцељењем биљем и водом, предвиђањем судбине… У српској традицији дубоко је укорењено веровање о њиховом постојању. С друге стране, латинска изрека: Номен ест омен - у значењу "име је знак", "име је знамење” указује на чињеницу да име/назив осликава кључне особине, карактер особе (у овом случају друштва) која то име носи, упућујући на дубоку везу између појма и материјализације истог, односно апстрактног процеса превођења идеје (мисли, концепта) у конкретан облик или стварност, што је у недвосмилено у случају ВИЛА из Приједора и Новог Сада.
Михаило Берчек
https://www.topsrbija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=12596%3Asusret-ansambala-vila-iz-prijedora-i-novog-sada-sve-to-je-vredno-je-neprolazno-&catid=320%3Amanastiri&Itemid=563&fbclid=IwY2xjawRpCgJleHRuA2FlbQIxMABicmlkETFwd3dkYU8wb21PWUNpZGdqc3J0YwZhcHBfaWQQMjIyMDM5MTc4ODIwMDg5MgABHtOEHgzxWRFZSNVzn8n2Cv2IUWRIHqw-Vyb62wxTtMbizJvByaxuz9iq5-ZL_aem_eYsuSp3dLrc9GeMPmn1tTQ